Dok cene energenata rastu i svet se suočava sa energetskom krizom, postavlja se pitanje hoćemo li (i koliko brzo) doći do trenutka kada energenata neće biti dovoljno ili će samo mali broj ljudi moći da ih priušti? Postoji li efikasan, a isplativ način za grejanje i hlađenje naših domova? Može li i kako da se uštedi i novac i energija? Odgovor su toplotne pumpe – alternativa konvencionalnim metodama grejanja i hlađenja bez preteranog utroška energije koja je pri tom finansijski isplativa. U nastavku ćemo objasniti sve što treba da znate o toplotnim pumpama i zašto su postale popularan izbor za mnoge domove širom sveta. Objasnićemo

Drugim imenom sertifikat o energetskim svojstvima zgrada, doprinosi razumnoj potrošnji energije i novim izmenama zakona postaje obavezan za sve objekte.   Iako u nazivu ima pasoš, ne služi za putovanja, već je reč o sertifikatu o energetskim svojstvima zgrada. Energetski pasoš na slikovit i razumljiv način daje energetsku ocenu zgrade, objašnjava profesorka Mašinskog fakulteta Maja Todorović. „Njegova svrha je da svim korisnicima pruži informaciju o energetskim karakteristikama zgrade. „Veoma često je ta ocena povezana sa troškovima za energiju i energente u zgradi”, navodi profesorka sa katedre za termotehniku za BBC na srpskom. Još od 2009. godine je obavezan prilikom dobijanja

Zemni gas je loš za klimu, a i poskupeo je nakon ruskog napada na Ukrajinu. Geotermalna energija bi mogla da bude jeftinija alternativa, a to je i ekološki prihvatljivije rešenje.   Od kada se koristi geotermalna energija? U središtu Zemlje je vruće kao na Suncu, temperatura iznosi oko 6.000 stepeni. Na dubini između 2.000 i 5.000 metara ispod Zemljine površine još uvek vladaju temperature od 60 do 200 stupnjeva, a u vulkanskim regionima na površini i do 400 stepeni Celzijusa. Naši preci su u nekim krajevima odavno koristili geotermalnu energiju. U prvom veku Nove ere Rimljani su u Ahenu i